Nije srpski ćutati! Valjda iz razloga da ne bude prozvan antisemitom, G-Kečkić je zaboravio da pomene jevrejski faktor u dešavanjima zadnjih dve decenije. Daleko od toga da ovim želim da istaknem neku preuveličanu ulogu tog faktora -- svi drugi su odlično dokumentovani u članku, ali se mora pomenuti i ta štangla koja se prelamala preko naših leđa.
Sve u svemu, članak je potkovan činjenicama i za razliku od mnogih, nudi i rešenje sa kojim se ja potpuno slažem. Kada smo u zadnjih sto godina propustili šansu da napravimo nacionalnu državu uprkos stravičnim žrtvama, ovako slabi i iscrpljeni možemo opstati samo u nekom savezu sa nekim jakim, a po svemu nam je sve jača Rusija najbliža. Uz svo dužno poštovanje drugačijih mišljenja, istorija nas uči da su svi naši predhodni "saveznici" bili sve samo ne prijatelji.
Biće da je ovo jedan od najboljih geopolitičkih članaka na NSPM u zadnje vreme.

Svaka cast! Izuzetan tekst.Medjutim,zaboravljamo jednu bitnu stvar.Trenutne okolnosti nam nikako ne dopustaju razvoj takvih(pozitivnih)dogadjaja,jer imamo vec 10 god. na vlasti ovurasipnicku,antisrpsku kvazielitu spremnu na sve samo da obezbedi sebi jos malo vremena na vlasti bez obzira sta ce biti sa zemljom.Uvek moramo imati na umu da ova otudjena,anacionalna druzina nema nameru da pomogne da zemlji bude bolje.Oni nisu ni dovedeni na vlast 2000.god,da bi nama bilo bolje.To je u ono vreme bio bajkoviti pogled na stvari.Velika steta je ucinjena,ali to ne znaci da ne moze biti jos gore,naprotiv.Tesko je naci motiva i snage izboriti se protiv ovog,ali ako ne pokusamo onda je stvarno gotovo.

Ima alternativa.

Nema Eropske unije jer je ona je bankrot.

Moramo tražiti novi put, kao i čalnice EU.

Članak je sam po sebi ambiciozan i ako se ne može sa sigurnošću da je odgovorio pitanjima u mjeri u kojoj bi to bilo odgovarajuće, u svakom slučaju se mora priznati da je interesantan, nudi neke zanimljive paralele, informacije i na kraju zaključke.

Po pitanju pravljenja neke nove državolike tvorevine oko Srbije moram da izrazim svoju ozbiljnu skepsu. Rusija je počela svoj preporod iznutra, pokazali su da može bolje, krenuli su u pravcu boljega i okolne države su vidjele u kojem pravcu to ide i polako se pridružuju. Sa druge strane, Beograd je već mnogo puta pokazao da nije dostojan da bude srpska prestonica, a kamoli prestonica neke nove zemlje ili državnog saveza. Drugim riječima, Beograd danas nema politički, vojni, ekonomski, kulturni i vojni potencijal da to uradi, i ne samo to, sama inter-srpska integracija i povezivanje postaju problematični!
Primjećujem kako se u proteklih 15 godina mnogo toga u našim odnosima između Srpske i Srbije promjenilo, i ne samo u odnosima već i u kategorijama koje definišu vrijednosti i usmjerenja. Crna Gora je tu još gora priča. Beograd će u budućnosti morati malo više da uvažava i više prostora daje za najmlađi i najsrpskiji državotvorni entitet, za prekodrinske Srbe koji su pokazali kakvu-takvu državnotvornu odgovornost kakva istočnodrinskim Srbima danas nedostaje.

Dalje po pitanju unija to pitanje se nameće kao neminovnost, jer okolne države, uključujući i Bugarska i Grčka (koja će možda i krenuti van EU saveza) predstavljaju za nas srodan kulturni prostor približnog privrednog i drugih nivoa. Ne mogu reći da bi mi smetala neka mini-EU u tako nekom obimu (naprotiv!), ali moram reći da bih očekivao da srpski i interesi drugih naroda u toj tvorevini na odgovarajući način budu dugoročno zastupljeni i obezbjeđeni da nam se ne ponovi SFRJ epizoda!

Dobar primer. Ako ne grešim Srbija se nalazi u kolevci Evrope {Stara Grčka}. Samim time pomenuta parola je jedan od najvećih paradoksa i apsurda, meni poznatih!
Silovanje zdravog razuma i LAŽ!
Da, baš tako - LAŽ i PREVARA!

Zanimljivo.

Dopale su mi se autorove reference ka autorima kao što su Osvald Špengler, Karl Šmit, a posebno Fridrih List. Mislim da bi trebalo poraditi na intenzivnijem predstavljanju ovih autora našoj čitalačkoj publici, a kao što sam i ranije par puta pominjao, mislim da bi NSPM mogao imati lepu ulogu u tome.

Iskreno, ne dopada mi se alternativa po kojoj će Srbija sva svoja rešenja tražiti u Rusiji. Naravno, kulturno su nam jako slični, ali ipak po meni predaleki. Dobro je imati jaku Rusiju iza sebe, ali znate kako, pametan igrač uvek traži više varijatni, za slučaj da ova omane. Nikako se ne smemo oslanjati samo na jednog saveznika. Povrh svega, šta ćemo mi ako se desi da na vlast u Rusiji opet dođe gomila oligarha poput Jeljcina, ili pak ne dao bog, ne-ruskih boljševika poput onih iz 1917-te?

Drugo, ne smemo zapostavljati odnose sa Nemačkom. Jesu njima Hrvati miliji, to je neosporno, ali nama nije u interesu Nemačka kao neprijatelj. Uostalom, mi ne vidimo raspoloženje celokupne nemačke javnosti prema nama, evo samo jedan primer nemačke NPD partije koja je u više navrata iskazivala otvorenu podršku Srbima po pitanju Kosmeta (http://www.youtube.com/watch?v=QohYClGPkII). Zašto u startu odbacivati ove stvari? Podrška i savezništvo se traže, naravno da mi savezništvo nećemo naći kod Merkelove, ali možda treba ići na drugu stranu.

Povrh svega, po nacionalnom pitanju skoro nigde unutar zapadnog sveta ne cvetaju ruže. Pošteno govoreći, recimo običan Amerikanac pojma nema ni o Srbiji niti gde se ona nalazi, on sluša plaćenićke mediokritete sa televizije, koji su svi od reda u rukama manjine lihvara koji poseduju ogroman novac i njime upravljaju svetom. Isto je tako i u Evropi, s tim što su ovi malo više svesni ali opet nedovoljno. Pitanje je kako će stvari izgledati kada Evropa bude u vlasništvu Evropljana a ne lihvara i bankara.

U svakom slučaju, dosta je ovde pitanja otvoreno, i to mislim na vrlo dobar način. Jedan od boljih tekstova na ovom portalu.

za paradoks:
Samo jedna ispravka, Srbija se ne nalazi na teritoriji `srate Grcke` vec su Srbi autohtoni narod na svom podrucju. Za to postoji bezbroj primera, probajte da potrazite informacije o Vincanskom pismu, starom preko 8 hiljada godima koji je cista ranija verzija cirilice, onda toponimi (geografski nazivi na teritoriji celog Balkana imaju koren u Srpskim recima a stari su vise hiljada godina).
Laz da smo se doselili na Balkan je propaganda koju nam je servirala ista ta zapadnjacka `kultura` a na osnovu samo jednog dokumenta koji gospodin Jovan Deretic jasno razotkriva kao falsifikat hrvatskih monaha u 17. veku.

ps sad je kasno pa nisam navodio izvore. Ukoliko neko izrazi zelju da to uradim, ucinicu to sutra

Poštovana g-do, poštovani autore, pomenuti projekat okupljanja srpskih krajeva i Srbima sklonih suseda ili koji nas barem tolerišu postoji! To je čuveno "Načertanije" Ilije Garašanina, zamišljeno u glavi kneza Adama Čartoriskog (prijatelja i protivnika ruskih careva!), a oblikovano od strane njegovog saradnika u Srbiji Čeha Franje Zaha. Naravno, MORA se prilagoditi promenama u zadnjih vek ipo, ali ne vidim razloga da se ne pokuša sa time. Jer, to ne mora neizbežno da bude neka nova Jugoslavija (što bi kompradori i "drugosrbijanci" žarko želeli!), već slobodna asocijacija slobodnih naroda i zemalja. Može se početi nečim simboličkim, na kulturno-istorijskom nivou. Optužuju nas da smo "zarobljeni u prošlosti", pa bih u srpskom "inadžijskom" maniru, predložio UPRAVO TO! Elem, 2014-te godine 28-og jula (ako se ne varam!) navršava se 1000 GODINA JEDNOG STRAŠNOG DOGAĐAJA, koji je po Arnoldu Tojnbiju, odredio smer NAŠE ISTOČNO-PRAVOSLAVNE CIVILIZACIJE. To je godišnjica Bitke na planini Belasici (sada makedonsko-bugarsko-grčka tromeđa), kada je vizantijski car Vasilije 2-gi slomio moć Samuila, cara zapadno-bugarskog carstva (u literaturi komunističke Jugoslavije znano kao "makedonsko" carstvo) i ZAROBIO 10000 njegovih vojnika. Sudbina tih zarobljenika simbolizuje sve podele balkanskih pravoslavaca: taj Vasilije 2-gi, naređuje da se ti zarobljenici OSLEPE, tako da SVAKOM STOTOM OSTAVLjA PO JEDNO OKO, da bi mogli da svoje nesrećne drugove doprate do kuće!!! Kada je Samuilo video tu stravičnu povorku pogodila ga je kap (14.08. 1014 g.), posle čega je umro. Mislim, da bi mi Srbi, ponajmanje umešani u ta davna dešavanja, mogli da iniciramo jedno pomirenje balkanskih pravoslavnih hrišćana (što je, jelte, tako EVROPEJSKI!), a da povod za takvo pomirenje bude UPRAVO TA GODIŠNjICA! Tada bi mogli, na opelu, da se skupe duhovni i svetovni glavari balkanskih (i šire!) pravoslavaca. Lako je zamisliti da bi tu moglo biti i drugih dogovora i razgovora, a na korist balkanskih pravoslavaca! Treba se setiti!

U svakom slučaju odličan tekst. Samo je potrvrdio neke zaključke do kojih sam i sam došao, a vezano, pre svega, za privredu Srbije i moguće štetne posledice "evropskog puta". Postavio sam tekst i na svoj profil na fejsbuku, ali nažalost pročitao ga je samo jedan moj prijatelj, i to prijatelj koji voli nas Srbe, ali je stranac koji je došao na studije još u bivšu SFRJ. Valjda je samo on razumeo šta je pisac teksta hteo da kaže. Poražavajuće je to za nas Srbe. Prosečnom Srbinu je novac ubedljivo najbitniji iako je to tema koju uvek izbegava, ali paradoksalno je to što taj isti prosečni Srbin ne razume svet oko sebe i ne zna da zaštiti svoje interese, te da nađe način da taj isti novac zaradi. Nažalost i dalje mi Srbi tokom vremena samo "upadamo" iѕ jedne fantazije u drugu. Umesto blagostanja socijalizma, sada naivno verujemo u blagostanje EU, a i jedno i drugo se svodi na naivnu ideju sticanja ogromnog bogatstva sa neverovatno malo rada. Ne može to tako ljudi, ostvetite se! U stvari, htedoh reći osvestite ljude oko sebe, jer ovaj članak je nažalost predugačak da bi ga prosečan Srbin pročitao.

Zemlja u kojojo je rođeno 16 rimskih careva među kojima i Konstantin Veliki spala do sve jeftine parole o "evropskom putu"!
I nemoj da mi neko pominje gluposti o doseljavanjju Slovena. Izgleda da je pomenuta parola tj. teorija još jedan naš nametnut "evropski put".

@thinking maize

Pre svega ne bih se slozio sa oznacavanjem Samuila kao Bugarina. On istina jeste svoju drzavu podigao na tradicijama Bugarskog carstva ali to ne mora nista da znaci jer je u srednjem veku bilo mnogo lakse pozvati se na postojecu titulu nego stvoriti novu, uostalom i nas Bodin je bio krunisan za bugarskog cara kao Petar III pa to nista ne govori. u Samuilovom carstvu su ziveli svi Srbi i svi makedonski Sloveni a samo podunavski Bugari. Ali dobro, to je manje bitno od ostatka vase analize.

Ovako, zajednicka vere ne znaci mnogo ukoliko nije zajednicki bezbednosni interes. A koji je interes Bugarima i Grcima da napuste blok u kome su trenutno? Nikakav, zato sto bi u tom slucaju turska opasnost postala ogromna, narocito za Bugarsku koja je vojno slabiji i koja ima brojnu tursku manjinu. Ali dobro, mozemo zamisliti neku situaciju u kojoj bi i nama i ostalim pravolavcima Jugoistocne Evrope bio interes da stanemo uz Rusiju, ali sta sa Ukrajinom kojoj bezbednosni interesi nalazu da saveznike trazi medju onima koji se suprotstavljaju imperijalnim ambicijama Rusije? Ona jedino ukoliko ima marionetsku vlast moze stajati uz Rusiju a dugotrajan ostanak takve nije bas lako zamisliv.
Dalje, slazem se sa time da je potrebno neko novo Nacertanije prilagodjeno trenutnim prilikama, s tim sto sam protiv bilo kakve federacije i konfederacije. Cilj moraju biti Sjedinjene Srpske Zemlje koje bi pored danasnje Srbije obuhvatile i Republiku Srpsku i Crnu Goru. Za Makedoniju je kasno jer je odavno proslo vreme XIX veka kada su makedonski Sloveni bili nacionalno neopredeljeni. Besmisleno je danas zalagati se i za delove Hrvatske jer Srba tamo vise nema a na mnoge od tih teritorija nemamo ni istorijsko pravo. Naravno, pre svega od ove Srbije treba napraviti valjanu zemlju i spreciti njenu dalju dezintegraciju. U RS podrzavati njene institucije (kao sto sada ne radimo) a u Crnoj Gori SPC. Ovo uraditi, biti strpljiv i cekati pravi trenutak!

Poštovani g-dine Mislioče, kao što rekoh u odnosima različitih zemalja neke stvari nije moguće odmah ostvariti, ali se nekad moraju nagovestiti. Tako je npr. 2000-te g. održan sastanak predsednika svih zemalja sa većinskim pravoslavnim življem, jedino je bio odsutan Slobodan Milošević. (Da li što nije pozivan, da li zbog osećanja ugroženosti (znamo da je bio optužen pred sudom u Hagu), da li zbog njegovog ateizma, ne znam. Znam samo da mu je naš pesnik Brana Petrović (autor pesme: "Lenjin pljačka banku"!) to oštro zamerio!) Sastanak je održan povodom 2000 godina hrišćanstva. Od tog povezivanja pravoslavnih nije bilo ništa, ali neke stvari treba uraditi zbog demonstracije, a uvek postoji mogućnost različitih razgovora, na razne teme. To bi bilo, između ostalog, vrlo fina demonstracija otklona spram sadanje neo-osmanske politike Turske i simpatija koje za tu politiku pokazuju neki krugovi u Americi. To bi bila i svojevrsna demonstracija stava balkanskih pravoslavaca spram zombija velikoalbanske narko-"države". To bi bila i solidarnost sa ugroženim Makedoncima. U svakom slučaju, to bi bio skup solidarnosti balkanskih pravoslavnih hrišćana! Da li treba još da nabrajam? Naravno, ostaje problem mirenja vizantijskog crnog dvoglavog orla na zlatnoj podlozi, spram bugarskog lava i od Makedonaca uzurpiranog Sunca Vergine. No i to se može rešiti tretiranjem takvog skupa, kao pre svega MOLITVENOG i skupa MIRENjA. A Bog uvek voli kad se BRAĆA MIRE! Dobro, postoji još ideja, postoji i hitnijih stvari, ali neki put treba stvari učiniti raznovrsnijim! Toliko od mene i svako dobro Vam želim.

Poštovani g-dine, kada već dajete predloge za skup solidarnosti naroda ugroženih revizionizmom drugih naroda (a dali ste!), bilo bi dobro da spomenete i Vašu Ukrajinu, ma ko bio na vlasti u Ukrajini! Jer, priznaćete, ako Ukrajina ima potrebu (Vi tvrdite da ima!) da se distancira od Rusije i susreće se sa revizionizmom npr. Mađarske, bilo bi dobro da dimenzionira spoljnu politiku prema mogućnostima. Ovo Vam kažem, zato što naš srpski narod i njegovi tadanji (bogami i sadanji!) lideri nisu se dobro dimenzionirali spoljnu politiku posle značajnih političkih pomeranja. Znate, male (kao Srbija) i srednje (kao Ukrajina) nacije treba da budu VEOMA MUDRE spram takvih kolosa kao što je Amerika i EU u (srpskom slučaju), tj. Rusija (u ukrajinskom slučaju). Da li se Ukrajincima sviđa politika obnovljene Rusije, jedno je pitanje, a mogućnosti Ukrajine u takvom kontekstu, sasvim je drugo pitanje. Isto to važi i za Srbiju, jer, ako imate TAKAV PRITISAK Amerike i EU po pitanju Kosova (i mnogo ostalih pitanja!), onda je pasivan stav JEDINI MOGUĆI! Jedino pitanje jeste stepen i oblik pasivnosti koje će Srbija izabrati u spoljnoj politici. A spoljna politika može imati i svoju ekonomsku i kulturnu komponentu, a situacija je tu upravo obrnuta! I Srbija može tu izabrati (bolje ikad neko nikad!) agresivnu politiku po principu Fihteove ZATVORENE TRGOVAČKE DRŽAVE ili neposrednije rečeno, posleratnog Japana! Znači ne MMF, ne Vašingtonski Sporazum, ne STO, već EKONOMSKI I KULTURNO SLOBODNA SRBIJA PRE SVEGA! Ako ne možemo biti jaki vojno, ako nam je praktično oduzet Kosmet, ako smo odeljeni od Republike Srpske i Crne Gore, niko nas ne može sprečiti da vodimo agresivnu ekonomsku i kulturnu politiku! I niko ne može sprečiti npr. g-dina Karganovića i "Istorijski projekat Srebrenica", ako iza njega stane i Država Srbija!